On i drug

On se budi. Umiven odlazi u prodavnicu. “Hljeb i jogurt”, kaže On. Vraća se, doručkuje, ispija čaj od šipurka, odlazi na posao. Vraća se, ruča, čita novine. Izlazi. U zakazano vrijeme čeka druga na rečenom mjestu. Dogovaraju se o nečemu. Treba da se vide, za tri dana. Pozdravljaju se. On se vraća kući. Spava.

On se budi. Umiva se, odlazi u prodavnicu: “Hljeb i jogurt”. Vraća se, doručkuje, pije čaj od šipurka, hita na posao. Vraća se, ruča, čita novine. Izlazi.

Vidio je druga baš kad su se dogovorili. “Šta ima?” upita On. Pričali su to što su htjeli. I opet su se sretali.

Drug odlazi u Australiju. Nije se vratio. Neko kaže da ga je zemlja zatrpala dok je tražio opal. Neko kaže da je našao opal, pa ga je usmrtio drugi kopač. On je čuo i treću priču. Samo Bog zna istinu.

I budio se On. Umiva se, odlazio u prodavnicu. Vraćao se. Doručak, čaj, posao, ručak, novine.

Oženio se On. Sin, kćer. Zimovanje u Švajcarskoji. Tamo je upoznao nekog Toma iz Australije.

Jedne noći, napiše se On i Tom za šankom tako da su pred zoru jedan drugog zalivali votkom. Oko ponoći, kad poče jezikom da tepa, On reče Tomu da je imao druga u Australiji. Umro je. “Niko ne zna kako je umro”, reče On. “Ne znam ni ja”, reče Tom, i nazdravi. On je, plačući, pričao o svom drugu. I Tom je zaplakao. Pili su i plakali. Tom je rekao da će to, sigurno, rasvijetliti čim se vrati kući.